san

u ovu pesmu sanjao sam
(i neka ide zauvek)
kako moje more čuvaju vukovi
(i mali beli pas sa satom bez skazaljki oko vrata)

još jedan od bitnih događaja vode
kaže narator i prosipa so
i ptice ne kažu ništa
priroda ćuti

u najintimnijem trenutku sijalice
razgovaraju sa mnom
na morzeovoj azbuci
(i drugo veče svi su odrasli
i više te niko ne poznaje
osim zaljubljenih

i više ništa nećeš poželeti
i ni od čega odustati)
a nešto se gubi
možda smisao
dok me slušaju reči
koje ti govorim i blago
klimaju glavom

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s