hipokoristika vučjeg sazvežđa

istina je da sam pustio
probudio se tog jutra drugačiji
zaorao groblje bogova
u dnevnoj sobi

obukao te kosti

gledao u sunce u kuhinji
dok nisam postao ono
i više od njega

i ništa
pustio
možda sam samo poranio
hiljadu godina

na frižideru sam ti ostavio poruku:
sledeći put kada me budeš videla
nećeš me prepoznati

od mene je ostalo nešto
kao civilizacija
svetla

i mlado vučje sazvežđe
u predsoblju

možda tek rođeno
u premisama ove pesme

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s